Aktivnosti za ponovnu izgradnju Nacionalne
i univerzitetske biblioteke podržane od strane Unesco-a
Dokumentacija
Barbara Martin
Kemal Sikirić
Prevod s njemačkog
Publikovano u:
Bibliotekarstvo (Sarajevo), sv. 42 (1997), str. 125-128
Rat u Bosni i Hercegovini, pod kojim već tri godine prije
svega pati muslimansko stanovništvo, upkos najnovijem prekidu vatre traje jjoš uvijek,.
Vanjski svijet tj. ostale evropske države i internacionalna zajednica su se pokazali
nesposobnim da nađu političke puteve za izbjegavanje rata ili u najmanju ruku da
postignu djelotvoran prekid vatre.
U ovoj situaciji ima malo ohrabrujućeg. Ipak u mnogim
zemljma i u širokim krugovima stanovništva se ustanovljava spremnost da se konkretno i
praktično pomogne ratom pogođenim ljudima u Bosni i Hercegovini i da se njihove
aktivnosti za preživljavanje jačaju kroz raznovrsnu potporu.(1)
Za naglasiti je i odlučujuće zalaganje UNESCO-a za
zaštitu i sačuvanje kulture u Bosni i Hercegovini pri čemu se UNESCO ne oslanja samo na
sopstvene izvore, nego je sa internacionalnim programima pomoći uspio da napravi okvir za
sudjelovanje raznih institucija i osoba. Intenzitet mjera pomoći nije mjerljiv samo sa, u
međuvremenu osnovanim UNESCO biroom i sa „Nacionalnom Komisijom Bosne i Hercegovine za
UNESCO".
Nacionalna i Univerzitetska Biblioteka Bosne i Hercegovine
(u daljnjem tekstu NUB) je u noći između 25 i 26 augusta 1992 kroz artiljerijske napade
bosanskih Srba totalno uništena. Time je trebalo da bude uništen jedan izuzetan kulturni
centar, mjesto informacija, mjesto istraživanja i naučnih radova. Ova Biblioteka je sa
njenim sadržajem pisanih stvari, knjiga i novina, a posebice sa takozvanom Bosančicom
tj. pismom iz i o Bosni i Hercegovini bila svojevrsno kolektivno pamćenje naroda Bosne i
Hercegovine.
Poslije kraja Drugog svjetskog rata, kada su osnovani nova
socijalistička Jugoslavija i istovremeno i Republika Bosna i Hercegovina, dobila je nova
republika svoju Nacionalnu biblioteku i time jednu instituciju, koje do tada na tlu Bosne
i Hercegovine nije bilo.(2) Tadašnje
Republičko ministarstvo za informacije je 1945 odredilo da Biblioteka između ostalog ima
zadatak da omogući svestrano poznavanje života i kulture naroda Bosne i Hercegovine (3)
Biblioteka je od 1945 do kraja 1950 bila provizorno
smještena, sve dok početkom 1951 nije prešla u „Vijećnicu"(4) , jednu zgradu koja je krajem 19 stoljeća
napravljena u pseudumaurskom stilu i koja je služila kao gradska Vijećnica. Slike, sve
do ostataka vanjskih zidova uništene Vijećnice su obišle čitav svijet. Kako je sa
uništenjem biblioteke trebao da bude pogođen jedan simbol kulture, nauke i historijske
tradicije Bosne i Hercegovine, tako sada ova predstavlja simbol tuge ali i simbol obaveze
da se djeluje protiv uništenja kuture Bosne i Hercegovine.
Biblioteka je u toku svoga gotovo pedesetogodišnjeg
postojanja (u ovoj godini bi bio jubileum) vršila funkcije Nacionalne biblioteke i
centralne naučne biblioteke Bosne i Hercegovine. Osim toga je od 1957 bila istovremeno i
Univerzitetska biblioteka i kao takva je predstavljala vrh univerzitetskog bibliotekarskog
sistema, kojem su pripadale još 24 fakultetske biblioteke.
U vrijeme prije rata je imala 110 zaposlenih. Sadržaj je
obuhvatao 2-3 miliona svezaka.(5)
Ona je raspolagala važnom starom literaturom koja je npr.
išla sve do 16. stoljeća, vrijednim spisima i sa nekoliko prvotisaka.(6) U njenih 6 sala za čitanje bilo circa 400
mjesta za citanje i svakodnevno je bilo zabilježeno otprilike 1000 korisnika.(7) Biblioteka je posjedovala niz važnih općih
i specijalnih kataloga (npr. centralni naučni katalog i katalog Bosančice), ona je
pravila tekuće nacionalne biografije (između ostalog za knjige i članke u novinama) i
bila je od pedesetih godina zaposlena sa retrospektivnim bibliografskim radovima za
bosanskohercegovačku produkciju knjiga (8)
Danom uništenja su sve ove aktivnosti bile prekinute.
Sada biblioteka ima samo negdje oko 55 zaposlenih (od čega 13 koji po pozivu stoje na
raspolaganju). U provizornim prostorima, gdje zaposleni pokušavaju da ponovno započnu sa
radom nema grijanja, struje, a ni dovoljno mjesta za knjige. Zalihe knjiga su najvećim
djelom uništene (procjene leže oko 90%). Ono što je ostalo je podjeljeno na razna
mjesta u Sarajevu.(9) I katalozi su isto tako
pogođeni uništenjem, npr. centralni katalog je uništen.(10) Plate se uopšte ne isplaćuju ili u vrlo
malom iznosu (oko 5, - DM). Internacionalni program pomoći UNESCO-a za NUB je počeo
krajem 1993, pošto jje exekutivni komitet donio odluku i pošto je generalna konferencija
donijela rezoluciju (11) , koja je sadržala
slijedeće važne tačke:
- Države članice UNESCO-a, međudržavne organizacije i
internacionalne vladine organizacije, javne i privatne institucije treba da budu pozvane
da dobrovoljno daju financijsku podršku i/ili da stave na raspolaganje bibliotekarsku
opremu i usluge, da bi se sarajevska Nacionalna i univerzitetska biblioteka ponovno
uspostavila, da bi se opremila potrebnom opremom, da se zalihe knjiga osiguraju,
tj.ponovno izgrade i da se obrazuje personal koji tamo radi.
- Treba da se apelira na što više intelektualaca,
umjetnika, pisaca, historičara, sociologa kao i novinara iz oblasti radija, novina,
televizije i filma da usmjere pažnju javnosti na biblioteku koja se bori za egsistenciju
i da upute poziv za potporu.
- Za financiranje mjera pomoći za biblioteku treba da se
traže izvori novca i izvan UNESCO-a, a posebice pri organizacijama UNO-a.
Jedna od javnih mjera od strane UNESCO-a bila je npr.
organizacija izložbe pod nazivom „umjetnost u ratu" sa radovima bosanskih
umjetnika kao i fotografijama o uništenju NUB-a, koja je bila prikazana prvo u Sarajevu,
a zatim u više evropskih gradova. U jednom pozivu povodom otvaranja izložbe u Parizu u
proljeće 1994 je generalni direktor UNESCO-a , Frederico Mayor, zamolio za svjetsku podršku
za Biblioteku i uputio na odgovarajuće programe pomoći UNESCO-a.(12) Između marta i decembra 1994 su pod
pokroviteljstvom UNESCO-a organizovane tri konferencije u Parizu i Pragu, na kojima se
radilo o tome koje mjere pomoći NUB treba najhitnije, kako se pomoć izvana može
najbolje uskladiti sa predstavama njenih zaposlenih i situacijom na licu mjesta i kako se
potrebna financijska i ostala sredstva za pomoć mogu nabaviti.13
Pri UNESCO-u je internacionalni program pomoći za NUB,
specijalno zaduženo odjeljenje „General Information Programme", koje je i
organizovalo i potpomagalo konferencije. Sa bosanske strane je uvijek bio prisutan
direktor NUB-a Dr. Enes Kujundžić; osim njega su u pravilu bila prisutna 1-2 zastupnika
iz oblasti kulturne politike. Osim toga je učestvovao i veći broj predstavnika raznih, a
posebno nacionalnih biblioteka iz Evrope i USA. Sredinom 1994, u okviru internacionalnog
programa pomoći za NUB su u Sarajevo doputovali stručnjaci i UNESCO odgovorni, koji su
na licu mjesta htjeli da sebi naprave sliku o situaciji i potrebama i da na osnovu toga
naprave konkretan plan.(14)
Važno mjesto pri razovorima i diskusijama u okviru
konferencije je zauzimalo pitanje smještaja NUB-a. Doći će najvjerovatnije do jednog
prelaznog rješenja između sadašnjeg indiskutabilnog i konačnog smještaja. Sa pogledom
na jedno takvo prelazno rješenje je UNESCO biro u Sarajevu pokazao spremnost da
eventualno u svojim prostorijama stavi na raspolaganje prelazno mjesto za jedan ograničeni
broj knjiga. Što se tiče jednog dugoročnog rješenja, prema volji Vlade BiH poslije
restauracije Vijećnice ova zgrada, sa izuzetkom posebnih zbirki ne bi trebala da bude
korištena od strane NUB-a. Namjerava se naime da NUB, zajedno sa nacionalnim arhivom i
drugim kulurnim i znanstvenim institucijama bude smještena u jednu državnu zgradu na
centralnom mjestu.(15)
Da odluka o nesmještanju NUB-a u Vijećnicu nije samo za
negativno ocijeniti, pokazuje i činjenica da je već odavno postojalo nezadovoljstvo u
vezi podobnosti zgrade Vijećnice kao Nacionalne i univerzitetske biblioteke i da je već
nekoliko godina prije izbijanja rata postojala želja za podobnim prostorima koja je prešla
i u konkretno planiranje.(16)
Od posebnog značaja za radnu sposobnost NUB-a je naravno
i pitanje ponovne izgradnje korisnih i vrijednih knjižnih fondova. Pomoć u prevazilaženju
ovih problema je od strane mnogih biblioteka učinjena tj. najavljena. NUB naravno zadržava
pravo da sama odluči šta je vrijedno nabavke, a šta ne. O snabdijevanju biografijama,
nacionalnim kao i specijalim biografijama ima već raznih dogovora.
Pored referencne literature biblioteci je hitno potrebna i
primarna literatura i to ne samo kao zamjena za izgubljenu, nego i kao nadopunjavanje
nedostataka, koji su nastali 1990/1991. U godinama od raspada Jugoslavije i početka rata,
literatura skoro uopšte više nije mogla da se nabavi. Što se tiče primarne literature
NUB je već dobila mnoge ponude. Obećane kolekcije knjiga su dosada u pravilu ostale kod
biblioteka koje ih poklanjaju tj. kod UNESCO-a. Ove knjige treba da se predaju NUB-u, čim
se riješi transportno pitanje i pitanje smještaja istih.
Uslovi za transport knjiga su u međuvremenu očigledno nešto
pogodniji.(17)
Posebnu pažnju zaslužuje problem ponovnog uspostavljanja
Bosaniacae, čemu je isključivo bila posvećena jedna od tri spomenute konferencije. Sada
se očigledno ne može reći šta je ostalo od fonda Bosancice nakon uništenja biblioteke
i spašavanja malih djelova pod vrlo teškim okolnostima. Ovo se mora raščistiti od
strane NUB-a. Od dokaznih materijala (kartica, kataloga, bibliografija itd.), koje je NUB
posjedovao o Bosancici je nekolicina vjerovatno uništena tj. izgubljena. Što se i ovoga
tiče, NUB će vremenom sa sigurnošću moći napraviti tačne navode. Ali ono što je kao
odštampano postojalo 1992 nalazi se ako ne više u NUB-u, onda negdje drugo i biće sa
sigurnošću velika pomoć pri identifikaciji Bosancice i njenog eventualnog ponovnog
nabavljanja.
Osim toga su biblioteke, posebice takve koje raspolažu sa
važnim fondovima Bosancice, prije svega Nacionalne iblioteke u Zagrebu, Ljubljani, Beču
i Parizu, a i jednim djelom Državna biblioteka u Berlinu, bile pozvane i pokazale su
svoju spremnost da pomognu pri identifikaciji i ponovnoj nabavci.
Za identifikaciju postojeće Bosancice u svijetu treba u
NUB-u da se osnuje jedno mjesto, koje bi vodilo i koordiniralo sve aktivnosti izvan Bosne
i Hercegovine. Osim toga treba da se izvan Bosne i Hercegovine, u jednoj biblioteci, koja
je posebno dobro opremljena Bosancicom, kao npr. Nacionalna biblioteka u Ljubljani, Beču
ili Zagrebu, osnuje biro sa jednim zaposlenim. Ovaj bi doprinio ispunjavanju zadataka
zadatih sa odgovornih mjesta NUB-a. Jedan dio donacija dobijenih za NUB pri UNESCO bi se
koristio za ove svrhe.(18)
Za internu elektronsku obradu podataka - obradu
dokumentacije se u NUB-u razmišlja o novom početku sa integriranim automatskim
bibliotekarskim sistemom. Razmišlja se npr. o sistemu UNILIB, koji se koristi i od strane
hrvatske Nacionalne biblioteke u Zagrebu. Nekoliko biblioteka je čvrsto obećalo da će
pomoći pri uspostavi automaskog bibliotekarskog sistema.(19)
Primjena elektronskog sistema za pripremu dokumentacije za
članke iz novina i jednog online pristupa za što moguće više literature i baza
podataka je poželjno i u principu se podržava i od strane NUB-a. Za sve projekte u
elektronskoj obradi podataka je potrebno da biblioteka raspolaže odgovarajućom opremom i
da zaposleni dobiju odgovarajuće obrazovanje.
Za daljnje školovanje NUB zaposlenih postoje izjave o
spremnosti mnogih evropskih i vanevropskih biblioteka.
Poslije kritičke provjere planiranog i već djelimično
započetih mjera pomoći UNESCO-a za NUB može se zaključiti da ove mjere nisu bile samo
odgovarajuće za moralnu podršku zaposlenima u NUB-u, nego su doprinijele rješavanju
pitanja smještaja i uspostavljanju radne sposobnosti NUB-a kao jedne, za Bosnu i
Hercegovinu neizostavne institucije za naučni i kulturni život.
Sada mnogo zavisi od toga, ne samo za NUB, da li će do
kraja aprila 1995 stvarno doći do prekida vatre i da li će se naći političko rješenje
za Bosnu i Hercegovinu. Sva razmišljanja i planovi od strane NUB-a, UNESCO-a i ostalih
institucija polaze dosada od predstave jedne, i u budućnosti jedinstvene Bosne i
Hercegovine. NUB - u njenom vijeku postojanju od 50 godina i kao organizacijska srž i kao
ideja, uprkos pokušajima uništavanja, i danas postoji kao odraz duge tradicije zajedničkog
života raznih naroda u Bosni i Hercegovini. Sa obzirom na zaživjeli nacionalizam jedna
garancija za njeno daljnje postojanje ne postoji i tako se ne može reći ništa
definitivno o daljnjem razvoju NUB-a, tj. da li će u budućnosti opstati Nacionalna biblioteka
Bosne i Hercegovine i svih njenih naroda. Bilo bi za poželiti.
1 Vgl. etwa „die Tageszeitung vom
16.12.1993 mit dem Generalthema „Die Menschen in Bosnien warten auf Hilfe, die eine
Sonderausgabe mit Beiträgen bosnischer Autoren, Reportagen aus dem Kriegsgebiet und
Hinweisen auf Hilfsaktion darstellt.
2 Vgl. Ljubinka Bašović, Biblioteke i
bibliotekarstvo u Bosni i Hercegovini 1918 - 1945, Sarajevo 1986, S. 29-38, und dies.,
Biblioteke i bibliotekarstvo u Bosni i Hercegovini 1945 - 1975, Sarajevo 1977, S.59ff.
3 Vgl. Borivoje Pištalo, Četrdeset
godina Narodne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine, in: Bibliotekarstvo, Godišnjak
društva bibliotekara Bosne i Hercegovine. Dodatak. 31, 1985, S.7.
4 Vgl. Bašović, Biblioteke... 1945 -
1975, S64.
5 Vgl. Ian Mowat, The revival of the
National and Universtity Library of Bosnia and Hercegovina in Sarajevo. A study of options
and proposals for action. UNESCO, Paris 1994, Technical report, S.1 and 7.
6 Vgl. Bašović, Biblioteke... 1945 -
1975, S65.
7 Vgl. Borivoje Pištalo, Četrdeset
godina Narodne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine, in: Bibliotekarstvo, Godišnjak
društva bibliotekara Bosne i Hercegovine. Dodatak. 31, 1985, S.8.
8 Zu 1985 findet sich die Angabe, daß die
Bibliothek 7 Alphabetische Kataloge, 6 Sachkataloge, mehrere topographische Kataloge fuer
alle Arten von Bibliotheksmaterial, eine Reihe von Specialkatalogen und - kartotheken und
den Zentralkatalog der auslaendischen Literatur in bosnisch-herzegowinischen Bibliotheken
unterschiedlichen Profils besaß. Vgl. Pistalo, Ibid. Zu den Bibliographien vgl. Basovic,
Biblioteke.... 1945-1975, S. 67/68, kao i Nada Milicevic, Tekuca nacionalna bibliografija
i BIS u Bosni i Hercegovini, in: Bibliotekarstvo. Godisnjak drustva biblitekara Bosne i
Hercegovine. Dodatak. 31, 1985, S. 18-20, und Anto Kovacic, Aspekti rada na
bosnskohercegovackoj retrospektivnoj bibliografiji, in Bibliotekarstvo. GodisnjakDrustva
biblitekara Bosne i Hercegovine. Dodatak. 31, 1985, S 21-23.
9 Zu allen Angaben dieses Absatzes mit
Ausnahme der ueber die Kataloge vgl.Mowat, the revival.....S.1, 7, 8.
10 Vgl. Enes Kujundzic, The fate and
prospects of revival of the National and Universtity library of Bosnia and herzegovina,
in:WHY, 1994, 5, S.31.
11 Zu den Entscheidungen des
Exekutiv-Komitees siehe Executive Board:139 EX/Decision 7.5, zur Resolution der
Generalkonferenz vgl. General Conference: 27. Sitzung, 13 November 1993, Resolution 4.9.
12 die Ausstellung, bestehend aus17
Holzschnitten aus Sarajevo und Photographien der zerstörten NUB, wurde im Sommer 1994
auch in Berlin gezeigt, wozu ein Katalogheft, herausgegeben von der Akademie der Künste,
erschien. In dem Heft ist der Aufruf des Generaldirektors der UNESCO abgedrückt. Im
Auftrag der UNESCO ist übrigens auch ein Videofilm Über die zerstörte Bibliothek
gedreht worden, der über die Abteilung, General Information Programme der UNESCO zu
beziehen ist.
13 Es handelt sich um:
- „First meeting of the international Expert
Commission", UNESCO, Paris. 30-31 Mart 1994, u okviru des „Assstance Programme for
the revival of the National and University Library of Bosnia and Herzegovina in
Sarajevo", UNESCO, General Information Programme, vgl. dazu „Final Reports",
Paris 1994
- „ Meeting of the Expert Group on the Reconstitution of
Bosniaca", National Library, Prague, 25-26 Nevember 1994, „Assistance
programme....", vgl. dazu „Report including recommendations", Paris 1994
- „Second meeting of the International Expert
Commission", UNESCO, Paris, 1-2 December 1994, „Assistance programme...", vgl.
dazu „Draft final report", Paris 1994.
14 Die Expertenreise nach Sarajevo im
Juni 1994 fand ihren Niederschlag u.a. in dem Bericht von Ian Mowat, vgl. Anm.5.
15 Vgl. dazu vor allem den „Draft final
report" des Pariser Treffens der Experten Kommission (Anm13)
16 Vgl. zum wachsenden Unbehagen an der
Unterbringung der NUB in dem Vijecnica- gebäude Basovic, Biblioteke....1945-1975, u.a.
S.75. Zu den Vorbereitungen für einen Neubau vgl. Pistalo, Getrdeset godina.....S.11, u
Ivan Straus, Nova zgrada Narodne i univerzitetske biblioteke Bosne i Hercegovine u
Sarajevu kao 1. Etapa buduceg spomen obiljezja Josipa Broza Tita u Sarajevu, in:
Bibliotekarstvo. Godisnjak Drustva bibliotekara Bosne i Hercegovine, 37, 1987 (1988),
Vandredni broj, S.59-60.
17 Auf gewisse Erleichterungen beim
Büchertransport wurde auf dem 2. Treffen der Expertenkommission im Dez.1994 in Paris
hingewiesen.
18 Vgl. hierzu den Bericht über die
Ergebnisse des Treffens der Expertengruppe im November in Prag (Anm.13)
19 Mit dem Einsatz von EDV ist in der NUB
schon Anfang der 80er Jahre begonnen worden. Nach der Zerstörung der Bibliothek muß auch
die EDV Bearbeitung gleichsam wieder bei Null ansetzen.
